Марко Краљевић и Арапин 0001    Лошу Марко вечеру вечера: 0002    Сува леба и водице ладне. 0003    Кад вечера, онда се насмија. 0004    Питала га остарјела мајка: 0005    ”О мој синко, Краљевићу Марко! 0006    Смијеш ли се убогој вечери 0007    Али својој остарјелој мајци, 0008    Гдје сам моје остарила д’јете?” 0009    Ал говори Краљевићу Марко: 0010    ”Ој старице, стара моја мајко! 0011    Не смијем се убогој вечери, 0012    Бог ће дати и бољу вечеру. 0013    Нит се смијем својој старој мајци, 0014    И ја оћу јунак остарити. 0015    Нег ми паде на ум, моја мајко! 0016    Кад сам био, мајко, у сужањству, 0017    Нас је било до триста сужања, 0018    Сви ми редом ишли смо на воду, 0019    Дође ред и мене, моја мајко! 0020    Дадоше ми сабљу зарђалу 0021    И дадоше коња изјатога. 0022    Узех лудру и пођох на воду. 0023    Кад сам поша за гору на воду, 0024    Ја сам ћео сабљу извадити, 0025    Сабља ми се не да извадити. 0026    Кад сам доша за гору на воду, 0027    (Жарко ми је сунце починуло) 0028    Ја сам, мајко, воде заграбио, 0029    Па се сагно своје лице мити, 0030    Лице мити и Бога молити. 0031    Али јаше Турчин Арапина, 0032    Од воде је харач запитао: 0033    ” ”Плати харач, мој сужњу невољни!” ” 0034    А ја сам га, мајко, упитао, 0035    Колико се тог харача дава? 0036    А Турчин је мени говорио: 0037    ” ”Али глава, али десну руку, 0038    Ал стотину жутије дуката.” ” 0039    А ја сам му говорио мајко: 0040    Од отале, Туре Арапин! 0041    Та ја немам код себе солдина, 0042    Да попијем само сатљик вина. 0043    Трже сабљу Туре Арапина, 0044    Удари ме сабљом иза врата, 0045    Иза врата сипље ватра љута. 0046    И три пута мене ударио. 0047    Ја се вати сабље зарђале, 0048    Само сам се мало приватио, 0049    Сама сабља из крња испаде 0050    И удари онога Турчина, 0051    Удари га по свилену пасу. 0052    Како сам га лако ударио, 0053    На дв’је сам га поле учинио. 0054    С њега свлачим његово од’јело, 0055    С њега свлачим, на себе облачим, 0056    И узех му коња и оружје, 0057    Па га водим цару господину. 0058    Пита мене царе господине: 0059    ” ”Ој Бога ти, Краљевићу Марко! 0060    Што погуби мога ђумрукчију?” ” 0061    Ја сам цару говорио, мајко: 0062    Ој Бога ти, царе господине! 0063    Да си мене царе ударио, 0064    Што удари Турчин-Арапина, 0065    И твоју би одсјекао главу! 0066    Ја се узе цару примицати, 0067    А узе се царе измицати, 0068    А за мном се тешки топуз вуче. 0069    Кад је цару клупе повалило, 0070    Па се царе видје у невољи, 0071    Тад говори царе господине: 0072    ”Тог се Марко, ти окани врага! 0073    Дат ћу теби три товара блага.” ” 0074    Цар извади стотину дуката 0075    И даде их мени, моја мајко! 0076    Па је мени царе говорио: 0077    ” ”На ти Марко стотину дуката, 0078    Па се напиј у меани вина, 0079    Нек ми буде моја глава мирна!” 0080    То је пало мени, моја мајко! 0081    И том сам се јунак насмијао.”